Zdravo svima.
A few things have happened that have challenged my belief in us as human beings.
Zašto pišem na engleskom?
Dakle, nekoliko stvari se dogodilo u zadnjih mesec dana koje su poljuljale (blago rečeno) moju veru u nas kao ljudska bića.
Prvo, neki tamo svetski izveštaj koji nas je stavio na približno 130 i neko mesto od 165 po tome koliko dajemo i koliko radimo nešto vezano za dobrotovorne svrhe.
Jednom rečju, poražavajuće da jedan narod u Burmi, njih 90% daje drugima ili nešto radi za druge i to samo u tom mesecu a mi smo 130 mesta iza.
"Mi" smo se naravno uhvatili za članak i odmah "svirali onoj stvari" kako nemamo šta da damo dok se nije pojavio jedan inteligentan čovek i ostavio komentar. "Ok nemaš šta da daš, uradi nešto" I onda su svi zaćutali.
Drugo, pre nekoh nedelju i po dana pojavio se sledeći članak na Blicu i B92 sajtu:
Da li zato što ona mala u sredini neverovatno liči na moju bratanicu (koju inače ja ne viđam jer je moj brat u svađi sa mnom), ne znam, možda je nešto drugo, ali surova realnost situacije me je dosta potresla a normalno sam vrlo tvrd što se tiče ovih stvari.
Neverovatno je šta mi dozvoljavamo kao narod.
Kao primer ekstremne suprotnosti daću vam primer žene koju znam, a koja živi u Engleskoj i tamo je samohrana majka - ona mesečno, kroz razne agencije od države dobija oko 26,000 funti. Toliku platu sam ja imao tamo kao menadžer u IKEI. (godišnje naravno)
Pa njoj se i ne isplati da traži posao.
Uglavnom šta sad??
Ovo nije vežba u samo-važnosti već poziv da nešto zajedno uradimo, nešto što vredi.
Ima nas koji imamo novac, i ima nos koji imaju neke druge stvari (SRCE najviše), i ono što je najvažnije ima nas koji želimo da učinimo nešto za druge.
MOJE PITANJE ZA VAS JE: DA LI ZNATE O NEKOJ SLIČNOJ SITUACIJI OVDE U KRAGUJEVCU GDE BI MOGLI DA URADIMO NEŠTO, NE DA DAMO PARE, VEĆ DA URADIMO NEŠTO, SREDIMO KUĆI, NABAVIMO DRVA, UGALJ, NADJEMO OBUĆU, ODEĆU. NEKOG KO JE U OČAJNOJ SITUACIJI I KO JE NA IVICI PREŽIVLJAVANJA I KOME ĆE NAŠA POMOĆ DA ZNAČI TO MALO KOJE MOŽE DA POMOGNE I DA MOŽDA SVIMA NAMA mm PO mm VRATI VERU U ČOVEČANSTVO U NAMA.
Naravno, ja ću da vidim i šta mogu da uradim za Đorđa i njegovu dečicu, ali bih hteo da uradimo i nešto lokalno.
Zamislite šta sve možemo da uradimo.
Pozdrav,
Aleksandar.
No comments:
Post a Comment