Dopis Kragujevačkoj "gospodi"

Dobar dan "gospodo",

Nadam se da ste u savršenom redu i da nemate nikakvih problema.

A što bi ih i imali kad ste vi zakon unutar zakona?

Evo nekoliko primera.  (Za prvi primer nemam fotografiju jer bi samo video snimak dočarao situaciju a nisam na vreme #potegao" kameru)

NAPOMENA: Brojevi tablica će ostati skriveni iz zakonskih razloga.

1. "Gospodin A" vozeći crveni Citroen C4 coupe kragujevačke registracije dolazi do Šumadija centra da opere auto ali vidi da mora da sačeka CELIH 5 minuta pa nastavlja dalje.  Prestrojava se da skrene levo prema Rodi i pritom izlazi na pola trake.  U tom trenutku nailazi nekoliko vozila iz pravca Rode uključujući i kamionče u desnoj traci.  Uzročno-posledično, jer nije imao gde, vozač kamiončeta je morao da stane ispred "Gospodinovog" citroena i ovaj dotični da ide malo u rikverc da bi kamionče prošlo.  Izrevoltiran, vozač kamiončeta upućuje nekoliko zasluženih psovki ka "Gospodinu" što ovaj umesto da shvati kao sopstvenu sramotu shvati kao uvredu i promeni prvobitni plan i krene u poteru za kamiončetom.  Nekih 200m dalje ga stiže i počinje da svira vozaču verovatno sa namerom da se izvini.  Ili ne?  Gospodin A nije gospodin nego obična stoka od čoveka.

2. U gradu spazim nekoliko primera bahatog parkiranja počevši od čuvenog parkiranja "Gospodina" sa čuvenim crvenim jeepom pa do parkiranja na vrhu glavne ulice.

"Ko je*e ostale vozače, ja vozim bre Cayenne, ja vozim Audi TT 12 godina star pa ću da se parkiram kako ja hoću i niko mi ništa ne može"

Ako uopšte razmišljaju.... Stubovi na trotoaru postoje tek onako radi dekoracije.

3. Tu se našao i jedan čudan primer - parkirao čovek svog Logana sasvim ispravno na označenom parking mestu ali je opet uključio sva 4 da rade.  Možda da ne bi platio parking, kao vraćam se ja odmah.

4. Moj omiljeni je od pre neki dan u parkingu PLAZE.  Čovek se parkirao na dva mesta.  Ne znam kog pola je vozač ali nije ni bitno.  Bitno je da on ili ona ima ju dovoljno mesta da izađu i da su pritom na 5m od vrata, da se ne muče.

Ok, to su 5-6 kragujevačkih "gospodina".

Da ne pričamo o vozačima samoubicama.....  Ranije kod pošte u centru gde naravno kad idem prema Lepeničkom Bulevaru ja imam prednost a ne oni koji dolaze od Krsta, jedan se zaleteo kao SOMINA i ja svirnem a on ništa.  Šta da ga ja nisam video i zakočio na vreme?

Pre neku nedelju na FIATovom kružnom toku ja ulazim u tok, i vidim da sa desne strane uleće neka žena sa Rav4 i ja naravno ukočim pošto vidim da je luda, ona uleti, ja joj svirnem a ona me gleda - možda jer sam mnogo lep.

Sve dok ima ovakve gospode i gospođa niko u Kragujevcu nije bezbedan.  A kao da u Srbiji imamo problem sa nezgodama u saobraćaju.  Ma ajde...

I tako....

Mi, ljudi.

Zdravo svima.

A few things have happened that have challenged my belief in us as human beings.

Zašto pišem na engleskom?

Dakle, nekoliko stvari se dogodilo u zadnjih mesec dana koje su poljuljale (blago rečeno) moju veru u nas kao ljudska bića.

Prvo, neki tamo svetski izveštaj koji nas je stavio na približno 130 i neko mesto od 165 po tome koliko dajemo i koliko radimo nešto vezano za dobrotovorne svrhe.

Jednom rečju, poražavajuće da jedan narod u Burmi, njih 90% daje drugima ili nešto radi za druge i to samo u tom mesecu a mi smo 130 mesta iza.

"Mi" smo se naravno uhvatili za članak i odmah "svirali onoj stvari" kako nemamo šta da damo dok se nije pojavio jedan inteligentan čovek i ostavio komentar.  "Ok nemaš šta da daš, uradi nešto"  I onda su svi zaćutali.

Drugo, pre nekoh nedelju i po dana pojavio se sledeći članak na Blicu i B92 sajtu:

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/514884/NEMAMO-NI-ZA-MLEKO-Ovako-izgleda-zivot-samohranog-tate-troje-decice

Da li zato što ona mala u sredini neverovatno liči na moju bratanicu (koju inače ja ne viđam jer je moj brat u svađi sa mnom), ne znam, možda je nešto drugo, ali surova realnost situacije me je dosta potresla a normalno sam vrlo tvrd što se tiče ovih stvari.

Neverovatno je šta mi dozvoljavamo kao narod.

Kao primer ekstremne suprotnosti daću vam primer žene koju znam, a koja živi u Engleskoj i tamo je samohrana majka - ona mesečno, kroz razne agencije od države dobija oko 26,000 funti.  Toliku platu sam ja imao tamo kao menadžer u IKEI. (godišnje naravno)

Pa njoj se i ne isplati da traži posao.

Uglavnom šta sad??

Ovo nije vežba u samo-važnosti već poziv da nešto zajedno uradimo, nešto što vredi.

Ima nas koji imamo novac, i ima nos koji imaju neke druge stvari (SRCE najviše), i ono što je najvažnije ima nas koji želimo da učinimo nešto za druge.

MOJE PITANJE ZA VAS JE: DA LI ZNATE O NEKOJ SLIČNOJ SITUACIJI OVDE U KRAGUJEVCU GDE BI MOGLI DA URADIMO NEŠTO, NE DA DAMO PARE, VEĆ DA URADIMO NEŠTO, SREDIMO KUĆI, NABAVIMO DRVA, UGALJ, NADJEMO OBUĆU, ODEĆU. NEKOG KO JE U OČAJNOJ SITUACIJI I KO JE NA IVICI PREŽIVLJAVANJA I KOME ĆE NAŠA POMOĆ DA ZNAČI TO MALO KOJE MOŽE DA POMOGNE I DA MOŽDA SVIMA NAMA mm PO mm VRATI VERU U ČOVEČANSTVO U NAMA.

Naravno, ja ću da vidim i šta mogu da uradim za Đorđa i njegovu dečicu, ali bih hteo da uradimo i nešto lokalno.

Zamislite šta sve možemo da uradimo.

Pozdrav,

Aleksandar.