U ovom trenutku je vrlo teško biti bez mišljenja i bez osećanja.
Mislim da ni mi nismo svesni VELIČINE ove poplave. Ipak gledam slike, video snimke i kapiram da smo najebali. Kažem mi iako ja nisam direktno pogođen.
Moja rodbina na selu je najebala. Izlila se Resava i sad je nivo vode oko metar i po u kućama pored reke.
Život je nepredvidljiv.
Ja sam u subotu ujutru hteo da podjem za Sremsku Mitrovicu da pomažem, a onda me pozvao otac da mi kaže da je umro deda, njegov otac. I dok sam ga vozio na relaciji Jagodina - Pančevo - Vladimirovac, komentarisali smo koliko zemljišta je poplavljeno, koliko njiva.
Juče je bila sahrana i sve što su ljudi komentarisali je potop. Malo pre sahrane sam ptišao do prodavnice da uzmem neke kašičice za žito, i kupio neku vodu i toalet papir za Crveni Krst koji je tu skupljao donacije.
Ja sam rodjen u Jagodini i tamo je 1540 domaćinstava poplavljeno. Grad je spašen u zadnjem trenutku jer su probili branu i pustili vodu. Malopre sam pričao sa drugaricom iz osnovne škole čija kuće je 10m od reke i zamalo ostadoše čitavi.
I tako prodjoše dva dana pa nisam toliko ni razmišljao o poplavi.
I onda jutros na put, a vode pored puta od Batočine do Šida. Čujem da večeras evakuišu dva sela pored Šida, oko 4000 duša.
Proleteo sam pored Sremske Mitrovice i pitao se kako je pored reke. Prijateljica mi je u Laćarku, znam da su neki od njih evakuisani.
Slavonija je poplavljena ali se to ne vidi s auto puta.
Već 4 dana čitam vesti, čitam komentare, slušam intervjue na TV-u, gledam Djokovića kako pokazuje šta je srce...
Puno mi je srce svih ovih ljudi koji su otišli da pomognu.
Puno mi je srce svih onih koji su nešto donirali.
A padnem kada vidim sliku onog kučeta kako se drži za kapiju da ga ne uzme bujica. Neko tamo kuče.
Jutros zamalo da zgazim jedno kuče na auto putu izletelo je ispred mene ali se na sreću ono zaustavilo a ja ga zaobišao.
Pratim izveštavanje sa interneta, vesti, TV-a i dosad imaju sve moje pohvale. Ne bave se politikom, ne bave se teorijama zavere ali definitivno se bave istraživačkim novinarstvom.
Pitaju normalna pitanja kao "Kako to da pored sve ove tehnologije nismo mogli da predvidimo ove poplave?" Istina, kako.
Govore o ljudskim pričama bez neke patetike kao neki političari.
Govore o ljudskim stradanjima, apeluju na ljude da postupe pametno bilo da su oni spasioci ili oni koji treba da budu spašeni.
S vremena na vreme bude neki tekst koji krene da komentariše negativno političare, vlast.... Stvar je u tome, pa i da je sve to tačno, niđe veze to nema sa problemima na terenu. Izadji i pomogni.
Manite se ljudi teorija zavere, one nikome ne pomažu. Apelujte na sve koje znate da pomognu. Facebook, twitter... sad se vidi njihov značaj. Neka svi znaju šta se događa.
EU je obećala milijardu evra pomoći, super, samo da to ode onima kojima te pare trebaju.
Ja sam insistirao da moja firma da isključivo nenovčanu humanitarnu pomoć jer ne znam kome idu sredstva za pomoć.
Ovo nije teorija zavere, ovo je realnost i iskustvo. Na žalost.
Ipak, nemojte da pametujete i da izmišljate razne teorije; ovu sirotinju koja je inače VEĆ bila sirotinja i pre poplave, ne zanimaju te teorije. Njima je drago da su živi i da postoji nada da će nekad moći da se vrate kući i da žive koliko toliko normalan život.
Na kraju, u ovakvim situacijama vidimo koliki je ljudski potencijal Srbina i Srbkinje. Zašto onda ne umemo to uvek da iskoristimo da napravimo sebi bolju državu, bolji život za sve? Nije mi jasno.
Nismo nebeski narod, ali jesmo ljudi. Velika većina nas.
Nada ostaje.
Aj ćao.
